U čast kraljice cveća

Li­po­list – Ta­mo gde ma­čvan­ska rav­ni­ca gr­li ob­ron­ke Ce­ra sme­stio se Li­po­list. Me­sto ko­je je ime do­bi­lo po sta­rom slo­ven­skom, sve­tom i me­do­no­snom dr­ve­tu da­nas je po­zna­to po jed­noj dru­goj ple­me­ni­toj bilj­ci – ru­ži. A u dru­goj po­lo­vi­ni ju­na, ka­da se iz­me­ša­ju mi­ri­si sto­let­nih sta­ba­la, ko­jih je u ovim šo­ro­vi­ma na sto­ti­ne, i kra­lji­ce cve­ća iz de­se­tak ve­li­kih ra­sad­ni­ka, u se­lu se odr­ža­va fe­sti­val „Ru­že Li­po­li­sta”. Ta­ko je bi­lo i pro­te­klog vi­ken­da, po ju­bi­lar­ni 25. put.

Za­gre­va­nje za glav­ni fe­sti­val­ski dan po­če­lo je dru­že­njem u dvo­ri­štu Mi­la­na Ma­rin­ko­vi­ća u Li­po­li­stu, jed­nog od osni­va­ča ma­ni­fe­sta­ci­je. Knji­žev­no ve­če su pri­re­di­li Goj­ko Bo­žo­vić, pe­snik i iz­da­vač, do­bit­nik „Ko­či­će­vog pe­ra” i ta­ko­đe vi­še­stru­ko na­gra­đi­va­ni pe­snik iz ovog me­sta To­mi­slav Ma­rin­ko­vić. Cen­tral­ni deo fe­sti­va­la odr­žan je u dvo­ri­štu Osnov­ne ško­le „Ste­pa Ste­pa­no­vić”, ko­ja no­si ime slav­nog srp­skog voj­vo­de, ko­ji je u Cer­skoj bi­ci, 1914. go­di­ne, ko­man­do­vao iz šta­ba sme­šte­nog upra­vo u Li­po­li­stu. Na tra­di­ci­o­nal­noj iz­lo­žbi cve­ća uče­stvo­va­lo je pe­de­set iz­la­ga­ča, a ovo je bi­la i pri­li­ka da proizvođači i di­stri­bu­te­ri raz­go­va­ra­ju o mo­guć­no­sti­ma za me­đu­sob­nu sa­rad­nju, udru­ži­va­nje i za­jed­nič­ki na­stup na tr­ži­šti­ma.

„Li­po­list je odav­no pre­po­zna­tljiv po pro­iz­vod­nji sad­ni­ca ru­ža, i to ne sa­mo u Sr­bi­ji već i u ve­ćem de­lu Evro­pe. De­se­tak ov­da­šnjih do­ma­ći­na go­di­šnje is­po­ru­či oko mi­li­on sad­ni­ca, oko ko­jih pre­ko 800.000 bu­de za iz­voz. Gla­vo tr­ži­šte do sa­da je bi­la Ru­si­ja, ali se u po­sled­nje vre­me sve vi­še otva­ra­ju i ze­mlje Evrop­ske uni­je, po­put Polj­ske i Ne­mač­ke. Pro­iz­vod­nja u ra­sad­ni­ci­ma zah­te­va do­sta rad­ne sna­ge ko­ja ta­mo ne­do­sta­je”, ka­že Sr­đan Mi­tra­ši­no­vić, di­rek­tor Tu­ri­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je Šap­ca, ko­ja je or­ga­ni­za­tor ma­ni­fe­sta­ci­je.

Naj­sta­ri­ji i naj­ve­ći ra­sad­nik u Li­po­li­stu po­se­du­je po­ro­di­ca To­pa­lo­vić, ko­ja je svo­ju fir­mu ima­la još 1931. go­di­ne. To­pa­lo­vi­ći su po­ku­ša­va­li i da stvo­re no­ve sor­te, što je ve­o­ma te­žak, du­go­tra­jan i skup po­du­hvat. U nji­ho­vom pro­iz­vod­nom asor­ti­ma­nu je bi­la i ču­ve­na „mar­šal­ka” (Mar­šal Ti­to), be­la ru­ža s cr­ve­nim ru­bom ko­ju su stvo­ri­li Fran­cu­zi i ko­ja je bi­la naj­pro­da­va­ni­ja kra­jem se­dam­de­se­tih i po­čet­kom osam­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka.

U po­sao s ru­ža­ma po­tom su se uklju­či­li Ma­rin­ko­vi­ći, Mi­ja­i­lo­vi­ći i dru­ge po­ro­di­ce iz istog me­sta. For­mi­ra­no je i udru­že­nje pro­iz­vo­đa­ča „Ru­že Li­po­li­sta”, ko­je je s TOŠ-om su­or­ga­ni­za­tor fe­sti­va­la. U ru­žič­nja­ci­ma ovog se­la da­nas ra­di pre­ko hi­lja­du lju­di.

„Bo­je ru­že naj­in­ten­ziv­ni­je su u ju­nu, upra­vo u vre­me na­še ma­ni­fe­sta­ci­je. Kao i kod mo­de, nji­ho­va ak­tu­el­nost je pod­lo­žna pro­me­na­ma. Tre­nut­no su naj­tra­že­ni­je lju­bi­ča­ste ni­jan­se”, ka­že nam Mi­lan Ma­rin­ko­vić, ko­ji is­ti­če da je cr­na ru­ža i da­lje osta­la neo­stva­re­ni san svih se­lek­ci­o­na­ra, ko­ji su naj­da­lje sti­gli do za­ga­si­to­cr­ve­ne ni­jan­se.

On nam, ta­ko­đe, ot­kri­va da se od ru­ža mo­že do­bro za­ra­di­ti: pro­iz­vo­đač­ka ce­na na do­ma­ćem tr­ži­štu je oko je­dan evro, u iz­vo­zu oko po­la evra, pa u se­lo go­di­šnje stig­ne pre­ko po­la mi­li­o­na. Za­ra­da na jed­nom hek­ta­ru ru­ža jed­na­ka je pro­fi­tu na 40 hek­ta­ra ra­tar­skih kul­tu­ra.

Iz­lo­žba cve­ća je ima­la i svoj tak­mi­čar­ski deo. Naj­lep­ši aran­žman ru­ža de­lo je ra­sad­ni­ka „Dža­gić” iz Zve­zda. Mla­di vla­snik Slo­bo­dan Dža­gić, ko­ji je pre tri go­di­ne, po­sle za­vr­še­ne hor­ti­kul­tu­re, po­čeo pro­iz­vod­nju re­za­nog cve­ća, za fe­sti­val je pri­pre­mio „Aj­fe­lo­vu ku­lu” od ru­ža, po­što se Ša­bac po­no­si na­dim­kom „Ma­li Pa­riz”.

„Na sta­rom ima­nju mo­ga pra­de­de Lju­be po­di­gao sam pla­ste­nik sa 6.500 ru­ža. Re­zni­ce do­bro idu, pro­da­jem ih sva­ko­dnev­no cve­ća­ra­ma u Šap­cu, Be­o­gra­du, Ru­mi i Srem­skoj Mi­tro­vi­ci. Na je­sen pla­ni­ram da ši­rim pro­iz­vod­nju”, ka­že nam Dža­gić, za ko­ga se već sa­da mo­že re­ći da je ušao u krug ve­li­kih srp­skih pro­iz­vo­đa­ča re­za­nog cve­ća (dva naj­ve­ća ima­ju po oko 15.000 bi­lja­ka).

U kon­ku­ren­ci­ji pro­iz­vo­đa­ča ru­ža za kva­li­tet, asor­ti­man i na­stup, pr­va na­gra­da je pri­pa­la ra­sad­ni­ku „To­pa­lo­vić”, dru­ga „Ma­rin­ko­vić”, a tre­ća „Dža­gić”. Naj­bo­lji van pro­iz­vod­nje ru­ža bio je ra­sad­nik „Pe­rić” iz Ora­šca. Odr­ža­no je i tak­mi­če­nje uče­ni­ka sred­njih po­ljo­pri­vred­nih ško­la u aran­ži­ra­nju, a pr­ve dve na­gra­de pri­pa­le su Sred­njoj po­ljo­pri­vred­noj ško­li u Šap­cu, a tre­ća ško­li „Va­sa Pe­la­gić” u Ko­vi­nu.

Po­seb­no pri­zna­nje fe­sti­va­la „Dra­go­sla­vin pr­sten pri­ja­telj­stva”, ko­ji da­ru­je po­ro­di­ca Ma­rin­ko­vić, ove go­di­ne pri­pao je ar­hi­tek­ti Mil­ki Kr­sti­vo­je­vić iz Re­gi­o­nal­nog za­vo­da za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re u Va­lje­vu. Kr­sti­vo­je­vi­će­va je vo­di­la re­sta­u­ra­ci­ju Cr­kve Us­pe­nja Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce u Li­po­li­stu, po­dig­nu­te 1872. go­di­ne, ko­ja je pro­gla­še­na za spo­me­nik kul­tu­re od ve­li­kog zna­ča­ja.

Če­tvrt ve­ka pri­vred­no-tu­ri­stič­ke ma­ni­fe­sta­ci­je „Ru­že Li­po­li­sta” obe­le­že­no je pe­smom i igrom. Po­red mla­dih fol­klo­ri­sta, po­se­ti­o­ci iz svih kra­je­va Sr­bi­je, ali i Re­pu­bli­ke Srp­ske, ima­li su pri­li­ku da pra­te i kon­cert afir­mi­sa­nih čla­no­va ša­bač­kog KUD „Abra­še­vić” i uži­va­ju u mu­zi­ci or­ke­stra „Či­vi­ja­ši”.